Praznina

Zastrašujući prazan dodir je , kad udješ u jednu kuću ,koja kao da je prepuna ljudi koje voliš,a u stvari zatekao si je potpuno praznu.Čak je i nameštaj negde nestao.Obilazis okolo, od sobe do sobe,čujes eho svojih potpetica na podu.Glas ti se odbija od praznih zidova,gde se još naziru konture ,nekih slika i ramova,poput tragova krede na betonu oko leša...Tada shvatiš... Otišao...Njega više nema....