HEJ TI!

 Ti ! Baš Ti, ubica ženskog srca! Tebi se obraćam! Ne okreći glavu , i ne pravi se da me ne čuješ! Znaš, da mrzim to! Hoću da me saslušaš, a onda ....onda idi i ne osvrći se !
Dozvolila sam ti , da ušetaš u moj život s rukama u džepovima.Ne dajući ništa a usput uzimajući sve...sve što se uzeti može. Srce,dušu, dostojanstvo, osmeh,....bio si gospodar mojih misli i vremena...
A šta si dao za uzvrat? Skoro pa ništa ! Lažem, ipak si mi dao nešto. Bio si velikodušan i poklonio si mi suze, besane noći, nemir, večiti osećaj krivice u duši ,koji me proždrao iznutra kao termiti .....
Svaki dan si uzimao, kidao deo po deo mene, sladio si se mojim suzama...bol koji si mi nanosio solio si omalovažavanjem ,gruboćom i ciničnim krikovima koje si ti nazivao - smejanjem.
Trpela sam...zašto? - I ja se pitam. Kažu ljubav ti zamuti pogledi čini da svet vidiš drugačije. Mene je oslepela, napravila budalu od mene! Što si me više povređivao , više sam te volela.
Ne, nije to bila ljubav! Sad sam već sigurna u to , samo želja....glupa ,nesebična želja da nekom pripadam. Nečija druga polovina.- Polovina čega?
-Glupost....svaki čovek je sam po sebi celina. A te polovine su izmislili dosadni pesnici, pevali isfrustrirani i razočarani pevači. A mi lakoverni ljudi, poverovali u stihove i note. Dozvoljavajući da se uživimo u tuđe sudbine,žalimo tuđe gubitke i plačemo na tuđem prokockanom životu.
Pogledaj me! Ravno u oči. - Šta vidiš? - Ništa ....sivilo...jesam li u pravu? Nekad su me zvali :"devojka sa modrim jezerima u očima"!
Jezero si presušio s tvojim rečima i delima, a meni ostavio hladno ,sivo i isušeno korito u očima.
Daj mi ruku ! Ne opiri se...pipni...,baš tu ! Ne osećaš ništa? E pa vidiš ni ja! Nekad je tu kucalo srce . Jurio ,udarao, čak se i čulo . Sad ? Kao umorni starac jedva ide, sat koji otkucava sve tiše i tiše...dok ne stane!
Pitaš se zašto ? O, ludo moja, pa zdrobio si ga,gazio po njemu,bacao u prašinu i trovao polako !
-Besan si ? -Neka ! - Dižeš ton? - Ne čujem te, ogluvela sam na tvoje histerije i optužbe. -Vidiš ? -Više ne drhtim,ne nerviram se i ne plačem. Stojim mirna pred tobom ,puna samopouzdanja ,koja sam skupljala ovih dana ,da ti u lice saspem : NE UMEM VIŠE DA TE VOLIM, PRETVORIO SI ME U KAMEN !
A sad ....idi ! Čuješ?! Kreni...i ne osvrći se više ! Neću da ti oprostim više nista, neću da molim i prosim za tvoju ljubav,pažnju i poneku lepu reč !
Ne! Činila sam to predugo i sve je usput izgubio smisao...
Treba mi mir...moram da se saberem ,da vratim osmeh ,koji si mi skinuo sa lica,da ponovo napunim jezerca, da pokupim krhotine svoga srca s puta.
Znam,trebaće mi vremena i truda da spojim i stavim sve na svoje mesto, ali ne žurim....vremena barem još imam ....
Još si tu?-Vreme ti je da kreneš !....Možda te tamo negde čeka neka...i nadam se ,iskreno se nadam ,da će te voleti barem upola kao ja, a Ti da ćeš je umeti ceniti i voleti više nego mene.....

Zbogom!