Vremenom.....

 Vremenom čovek shvati razliku između značenja- držati nekoga za ruku ili okovati nečiju dušu.Naučiš da ljubav ne znači samo sexulni odnos izmedju dvoje ljudi. Da ako nema nekog pored tebe to ne znači da si ostao sam na zemaljskoj kugli. Naučiš da jedan poljubac nije potpisan ugovor i da dobijen poklon nije obećanje...Da padove koje naidju prihvatiš uzdignute glave i širom otvorenih očiju. Naučiš svoj život da gradiš na "sada" i na "danas" , jer "sutra" ti ne garantuje ostvarenje tvojih planova. Jer "sutra" uvek ima nepredvidljive korake i poteze koji te mogu zaustaviti na pola puta...I vremenom naučiš, da ako ostaješ s nekim zajedno samo zbog bogate budućnosti , pre ili kasnije vratiš se u prošlost. Vremenom shvatiš da u besu izgovorene reči umeju da povrede osobu do kraja života...Naučiš da svako može da izgovori reč "izvini", ali samo ljudi sa velikim srcem i čistom dušom mogu i da oproste...Ako si povredio najboljeg druga , nikad više ništa neće biti kao pre. Naučit ćeš kako da budeš sretan s novim prijateljima, ali doći će vreme kad ti budu neizmerno nedostajali stari...Shvatit ćeš, da je vreme jedino što prolazi i da nema ništa reprizu...Naučiš i to , i ako ti je lepo u društvu onih ljudi koji te okružuju svaki dan , nedostajat će ti uvek baš oni koji više nisu tu ...I na kraju s vremenom naučis , ako samo pokušavaš tražiti od nekoga da ti oprosti , ili ne umeš da pokažeš kad voliš ili nešto želiš, da bi voleo biti nečiji prijatelj....iznad nečijeg groba je već besmisleno to da činiš.